17.10.2010. 20:05h 1 6

Put mladog čoveka od talentovanog matematičara do nasilnog huligana je tema filma "Šišanje". Umetnost imitra život ili život imitira umetnost - dilema je koja se nameće posle gledanje novog filma mladog reditelja Stevana Filipovića.

Blic.rs

"Šišanje" reditelja i scenariste Stevana Filipovića film koji je još pre javnog prikazivanja izazvao šizoidne diskvalifikacije iz zone našeg srca tame (što samo pokazuje da kritička energija nije upućena u nepostojeće), „Šišanje“ (god. proizvodnje: 2010, trajanje: 98 min.) ukazuje se kao jedno od ključnih dela (uz "Porno-bandu" Mladena Đorđevića) srpskog filma na početku milenijuma, sa iskakanjem iz potvrđenih i uglavnom potrošenih autorskih formula i mejnstrim stereotipa….

Ako kažemo da je reč o srpskoj paklenoj pomorandži, onda imamo na umu slojevitost dela koje se ne zadovoljava lakim, vanfilmskim odgovorima. Ali biće mnogo pogođenih. S razlogom.

Više na Blic.rs.

B92.net

Dinamične fabule, uz paralelne priče koje se prepliću i na kraju kulminiraju interesantnom katarzom i briljantnim poukama, "Šišanje", novo ostvarenje reditelja Stevana Filipovića, poseduje sve elemente potrebne da vas odvuku u bioskop….

Iako ne bez mane, Šišanje je na "našoj sceni“ pravo osveženje i film koji najavljuje, ako ne veselije, onda svakako kvalitetnije i inventivnije dane srpske kinematografije. Sa nadom da će više mladih glumaca i reditelja dobiti priliku da u skorijoj budućnosti zablista, ovaj film je kvalitetna brutalna priča za sve, a naročito one koji ne shvataju koliko je malo naizgled dobrom čoveku potrebno da posrne.

Više na B92.net.

Mislite mojom glavom

Najveći problem je vođenje junaka. Klinac je vidljivo zbunjen, ali bez prikaza geneze nacizma u njemu, preobažaj pristojnog momka u ubicu krajnje je nemotivisan, a film osakaćen u samom korenu. Stoga umesto da nas brutalnost junaka adrenalinski guši, ostajemo neoprostivo hladni. Transfer bezumlja sa platna na publiku dodatno ometa dramaturški slabo obrađen ljubavni trougao između Novaka, Relje i njegove devojke. Materijal koji je mogao da bude emocionalno žarište je ne samo neiskorišćen već i apartan u odnosu na slojeve priče. S jedne strane smo hladni prema junaku čije emocije nisu vidljive, a s druge, odsustvo ravnoteže između surovih scena i nepostojećih/nedovoljno naglašenih unutrašnjih konflikata u protagonistima čini da "Šišanje" teče ravno i što je najpogubnije, uprkos brojnim uzbuđujućim momentima, sve monotonije.

Više na blogu Mislite mojom glavom.