19.01.2010. 14:55h 23 7

Avatar - "stereotipna i tanka priča" ili "film koji menja igru"? Ili i jedno i drugo? Koliko stereotipa može da se u skoro tri sata izdrži? Da li je filmu koji je već napravio preko milijardu dolara uopšte potrebna priča? Ovo se izgleda pretvorilo u raspravu o tome da li je moguće imati i 3D spektakl i unutar njega jedan "dobar film". A šta vi mislite?

Happy Novi Sad

Avatar je bio opisivan kao "film koji menja igru", i možda to i jeste. Ostavićemo to budućim istoričarima da utvrde. Ono što sa sigurnošću mogu da tvrdim je da je Avatar tehnički najsavršeniji film koji je proteklih nekoliko godina dospeo na velike ekrane - možda čak i od 2003. godine i The Return of the King Petera Jacksona. Takođe se ubraja u najočekivanije filmove decenije. Međutim, očekivanja mogu biti mač sa dve oštrice - pitajte samo Georgea Lucasa. Ali kada ih jedan reditelj ispuni ili nadmaši, rezultati su izvanredni, i to je slučaj sa Avatar-om. James Cameron je puno radio na ovom, svom predugo odlaganom filmu posle Titanic-a, šampiona box office-a svih vremena. U "normalnim" okolnostima, ulog bi bio samo Cameronova reputacija i buduća autonomija sa astronomskim budžetima. Međutim, Cameron se nameračio na 3D i proglasio ga talasom budućnosti. Gledajući Avatar, skoro da možemo da poverujemo. Kada bi svaki reditelj postigao sa 3D ono što je Cameron postigao, rado ćemo nositi neugodne naočare na svakoj projekciji.

Više na happynovisad.com

Popboks

Ovaj film je Cameronov portret u trenutku izdaje sopstvene ideologije. Čovek koji je snimio najpoznatije filmove aktuelnog guvernera Kalifornije, zapravo je reditelj koji je uveo intelekt u mišiće, najavivši 21. vek u jeku Reaganovih osamdesetih.

Stvaralac koji je američku (i svetsku) fascinaciju telom doveo do samog apokaliptičnog kraja, danas nije siguran kojoj strani pripada. Da li je cvikeraš u teretani ili je dizelaš u biblioteci? Da li je demokrata među republikancima ili republikanac među demokratama?

Ova dilema predstavlja i samu sudbinu Avatara, filma koji se ne bavi sukobljenim stranama, već usamljenošću insajdera, koji, pošto su se pravila igre izmenila, više ne zna da li pripada strani koja ga je platila, ili strani koju je špijunirao.

Više na popboks.com

City magazine blog

Beskrajno stereotipna i tanka priča. Stereotip, dogovorili smo se, nije toliko problem ako ćeš da napraviš neku varijaciju na temu ili malo nafatiraš priču. Ovo mu dođe onako golišavi skelet mašine vs. priroda, sa sve pomenutim kolonijalnim uglom. Zemljani su SAMO pohlepni zlotvori, a Na’vi su čista harmonija sa prirodom. Humora nema ni u tragovima. Može tu valjda još nešto (videti District 9, npr.). U skladu sa retardirano jednodimenzionalnom pričom idu likovi kao od kartona sečeni. Svako ima samo jedan motiv i jednu stranu. Pa i u bajkama ima bar jedan lik koji nije ni crn ni beo. Unajmiš ikoničku uber-ženu Sigorney Weaver i daš joj dying words “I need to take some samples.” Jedini lik gde sam naišao na tragove trodimenzionalnosti je pilot Trudy Chacon (igra je Michelle Rodriguez iz Lost-a), koja ukupno ako ima 3 rečenice u filmu.

Više na citymagazine.rs

Slobodna Dalmacija

(…) likovi su dramaturški sirovi, kao i ono što imaju reći. Ali platit ćete skuplju ulaznicu zato što želite vidjeti što slijedi nakon Golluma i King Konga.

Vidjet ćete animacijski puno izazovnije detalje, ali i gomilu kiča. Ima tu nešto od duha vremena, čim su pitanje okoliša i korporacijska beskrupuloznost posrijedi, ali ova skupa ekstravagancija u biti želi zadiviti mogućnostima koje su danas filmu na raspolaganju.

Više na: slobodnadalmacija.hr