08.08.2011. 20:00h 2 1

Četvrti album artktičkih majmuna iz Šefilda im je doneo zabranu prikazivanja omota u nekim američkim prodavnicama. Da li je i zvuk ove ploče toliko kontroverzan? 

NME.com

Da vam odmah pokvarimo iznenađenje? Ok, onda. Arctic Monkeys su rasturili. U potpunosti. Da odmah i potvrdimo sve što ste već čitali – album "Suck It and See" ne zvuči ni najmanje kao prethodnik "Humbag", ali to je i razlog zašto ovaj album funkcioniše. To je direktni, veoma dobro stuktuiran, duhovit i od početka do kraja brilijantan poduhvat, ali ako ste mislili da su napisali još jedan "Whatever People Say I am That's What I am Not", onda ćete biti veoma razočarani. Ovo je korak napred, a ne nazad....

U mnogim aspektima, "Suck It and See" je veoma staromodan album. U vremenu kada mnogi heroji Britpopa žele da sarađuju sa hip-hop ekipom Odd Future, Monkeysi su napravili ploču, koja toliko duguje indie autorima sa kraja osamdesetih i maloj grupi belih muških izvođača iz sedamdesetih, kao što su Lou Reed, David Bowie i Leonard Cohen. Ne možete reći da je bilo šta od toga moderno, ali kad se svi uticaji skupe zajedno to zvuči kao jedinstvena, sofisticirana i bezvremena pop muzika.

Pročitajte više na portalu NME.com.

BBC Music

.... Turnerovi stihovi i melodije imaju tu blagu dozu Dylanovske romantičnosti (naslov i sadržaj pesme, koja otvara album, "She's Thunderstorms" je predivan), ali neće tu biti karaoke hitova, a nekim numerama malo fali groova. Pesme grupe Arctic Monkeys se uklapaju u kalup, ali to je pomalo iskrivljeni, skrpljeni kalup.

Ako vam se dopalo čudno putovanje, koje su Arctic Monkeys izveli na prethodnom albumu, "Suck It and See" je album koji će vas razočarati u svojoj konvenciji. Lično, poželeo sam da su dali refren ili dva, svom ortaku P.Diddyju i da su time obavili posao. Ali iako je album sveden, teško je ne priznati da je "Suck It and See" još jedan dokaz da su Arctic Monkeys jedan od najboljih britanskih gitarskih bendova – ali bend koji bi bio još i bolji, ako bi se stvarno odvažio u nepoznato.

Pročitajte više na portalu BBC Music.

A.V. Club

U svom veličanju šezdesetih, "Suck It and See" podseća na "Different Gear, Still Speeding", prvo post-Oasis izdanje benda Liama Gallaghera, Beady Eye, mada Arctic Monkeys ni u jednom trenutku ne zvuče tako čvrsto i ubedljivo. Deluje kao da je šefildski bend posvetio toliko vremena šminkajući svoje pesme, da niko nije shvatio koliko su one spore. Čak i rokerske "Brick By Brick" i "All My Own Stunts" se taljigaju, a da gitara Jamiea Cooka zvuči neprirodno sporo. Singl "Don’t Sit Down ’Cause I’ve Moved Your Chair", u stilu Black Rebel Motorcycle Club je još više neprikladan, jer Alex Turner pokušava da zvuči zlokobno, što mu nikako ne polazi za rukom....

Pročitajte više na sajtu A.V. Club.

Potlista

Najočigledniji pomak (aha, tu smo!) u stvaranju pjesama je demistifikacija lirike. Dok je na prošlom albumu Turner bio kirurški precizan perverznjak čiji se propeler ne vrti dok njegovo malo agresivno mače nije tu, ovdje je sve dovedeno (namjerno, čini se) do apsurda... Izaberite bilo koju pjesmu na albumu i naići će te na pregršt zabavnih i besmislenih komentara o zabavi, seksu i ljubavi.

Na prvom singlu, "Don't Sit Down 'Cause I've Moved Your Chair", najradiofoničnoj pjesmi na albumu, gdje cijela pjesma vodi melodičnom yeah yeah yeah zavijanju, Turner se bezobrazno razmeće najblesavijim konstrukcijama poput; "Bite the lightning/and tell me how it tastes/Kung fu fighting on your roller skates...", ali bend sve nadoknađuje iznimnim pop potencijalom pjesme koji je namjerno ugušen distorziranim gitarama... Ali, kao i većina pjesama na albumu, i ova pokazuje - AMovci ne mogu bez (power) popa.

Pročitajte više na portalu Potlista.com.